Podcast
Agelast podcast
Hosted by Galeb Nikačević Hasci-Jare · SR
Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.
26episodes
Episodes
Newest firstAll episodes
„Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339
1w ago02:43:35Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsZapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode.Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno.O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem.Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Velikom bečkom ratu, Mogulska Indija se raspada posle smrti cara Aurangzeba, a Zapad prvi put dobija priliku ne samo da posmatra, nego i da prodre u istočne teritorije.Istovremeno, rađa se kapitalizam i sa njime potreba za širenjem tržišta. Rani kapital traži prostor za ekspanziju, nove pomorske puteve, nove sirovine i nove potrošače. Vasko de Gama otvara put do Indije, naučne ekspedicije premervaju planetu, a Karl Linej u „Sistemu prirode" klasifikuje celokupan živi svet, uključujući ljude, koje deli na četiri rase. Nauka ne služi samo saznanju, nego i uspostavljanju reda koji odgovara onima koji ga finansiraju.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
„Najskuplje i najveće blago je učiti decu slobodi" | Violeta Kecman | Agelast 339
2w ago02:45:48Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevU okviru našeg specijala o medijskoj pismenosti, problemu poverenja u medije, novog medijskog okruženja, razvoja tehnologija i, na kraju, budućnosti medija, u sredu u 20č vam stiže nova epizoda! Gošća je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", a kreirala je i gimnazijski program o medijskoj pismenosti. Da bismo, uopšte, mogli da probamo da damo odgovore na sva pitanja koja nas u medijima muče danas moramo, pre svega, da se okrenemo osnovama i da razumemo njihovu ulogu i važnost u društvu. Danas možda i više nego ikada do sada. Šta su mediji, tačno? Potom, šta je uopšte pismenost, a onda i medijska pismenost? Šta je kritičko mišljenje? Kako ga definišemo, kako ga razvijamo i kakve ono ima veze sa medijskom pismenošću?Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
„Svi su mislili da idem u Berlin kao DJ, a ja išao da tučem beton." | Luton i Šćepa | Agelast 338
2w ago01:58:49Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsLuton i Šćepa su jedan od traženijih DJ dua u regionu, a njihov put do šire prepoznatljivosti je fenomen koji spolja izgleda kao uspeh koji se desio preko noći. Zapravo je desetogodišnja priča koja počinje na kućnim žurkama u u iznajmljenom stanu na Karaburmi u Beogradu. Poznati su po tome što nastupe tretiraju kao celovečernje iskustvo koje pored muzike podrazumeva i tematske koncepte, scenografiju, kostime i plesače. Publiku su gradili postepeno, preko manjih klubova i većih festivalskih bina, pa to samostalnih nastupa koji se brzo rasprodaju. Gosti naredne epizode našeg podkasta su Luka i Igor Šćepanović, braća i harizmatični DJ tandem poznati kao „Luton i Šćepa“. Njihova priča počinje u Čajniču, malom gradu u istočnoj Bosni. Tamo su počeli da se bave muzikom, najpre kao instrumentalisti. Luka je deset godina svirao bubnjeve u lokalnom kulturno-umetničkom društvu, dok je Igor uz bubnjeve svirao i bas gitaru. Šćepa se prvi preselio u Beograd i upisao informatiku. Svirao je bas gitaru u bendu Organizam sa kojim je snimio dva albuma, paralelno gradeći karijeru programera. Četiri godine mlađi Luton, dolazi za bratom i upisuje isti fakultet, od kojeg uskoro odustaje da bi nastupao kao DJ, istovremeno radeći kao konobar. Prvi javni nastup imali su 2017, u tadašnjem klubu „Rokanje“ u Beogradu. Odatle su se nizale žurke u „Dragstoru“, gde su napravili prvi tematski koncept, zatim rasprodata žurka u Hangaru pred više od hiljadu ljudi, sa odelima iz sedamdesetih i crvenom scenografijom, zatim Barutana i Muzej Jugoslavije. Paralelno su nastupali na festivalima širom regiona, kao što su Exit, No Sleep, LoveFest i Mountain Music Fest na Divčibarama, gde već dve godine kuriraju Breza stage.Šira javnost je Šćepu upoznala kroz njegov Instagram profil „Šćepine vragolije“, putopisni dnevnik sa biciklističkih avantura na raznim krajevima sveta, sniman telefonom i bez scenarija. Taj neposredni dokumentarni format kasnije je preneo i na promociju DJ žurki, zajedno sa Lutonom.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
Kako knjige mogu pomoći da se kao društvo suočimo sa problemima? | Rumena Bužarovska | Agelast 337
3w ago02:25:54Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsNa Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti.Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Njene priče i romani fokusirani su na odnose unutar braka i porodice, položaj žena u patrijarhalnom društvu, ali i tihe frustracije te neverbalizovane sukobe koji oblikuju živote ljudi. Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Piše o pritiscima društvenih normi na pojedinca i njegovim pokušajima da iz tih okvira izađe, otvarajući prostor za razgovor o identitetu, feminizmu i ličnoj autonomiji. Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju. Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja (Grčka, Mađarska, Severna Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija). Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“. Priznata je i kao knjižavna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O'Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
Moć i uticaj medija: od istorije štampe i radija do veštačke inteligencije, dr Mirjana Nikolić
4w ago02:56:02Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevFeneomeni sa kojima imamo posla danas u savremenim medijima, iako izgledaju radikalno novo, nisu rođeni danas i nisu posledica današnjih tehnologija. Svako vreme je u skladu sa novim tehnologijama imalo pojedince i grupe koji su, uz političku volju autoritarnih režima instrumentalizovali njihovu moć radi osvajanja prednosti nad konkurencijom i pojačavanja propagandnog i političkog uticaja na javnost. Svaki put su se iz toga rađali zakonski okviri koji su te uticaje prepoznavali, uređivali, zabranjivali ili kontrolisali. Preduslov za to je uvek bila, pre svega, medijska pismenost onih koji donose odluke, ali i šire javnosti. Ne možemo da razumemo mediji kojim se bavimo ukoliko ne razumemo tehnologiju na kojoj počiva. Radio je, na primer, bila prva tehnologija koja je imala mogućnost prelaska nacionalnih granica i bio je zloupotrebljivan kao jedno od glavnih propagandnih oruđa Drugog svetskog rata, ali smo istovremeno prepoznavali i potencijal ovakvog medija za napredak civilizacije. Pitanje nikada nije bilo da li je tehnologija dobra ili loša, već motiva onih u čijim rukama se nalazi i obaveza koje imaju prema društvu u kojem nastaju.Zato je u novoj epizodi serijala o medijskoj pismenosti gošća rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mirjana Nikolić. Ona pokriva brojne oblasti kada su u pitanju mediji, između ostalog odnos medija i obrazovanja, etiku medija, istoriju medija, produkciju elektronskih medija, kao i umetnost i kulturu u medijima u funkciji evropskih integracija, ali i brojne drugr aspekte ove oblasti. Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.Autori su odgovorni za izbor i prezentovanje činjenica sadržanih u ovom podkastu kao i za mišljenja izneta u njemu, a koja ne moraju nužno biti mišljenja UNESCO-a ili Evropske unije i ne obavezuju Organizaciju.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
Kako su droge promenile tok Drugog svetskog rata? | Norman Ohler | Agelast 336
May 1003:05:03Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsDroge su bile duboko utkane u funkcionisanje Trećeg rajha, od metamfetamina koji je u obliku pervitina deljen vojnicima u milionima tableta, preko opioida i kokaina koje je Hitler primao svakodnevno, pa do eksperimenata sa psihodeličnim supstancama u koncentracionim logorima. Na tržištu nacističke Nemačke čak je postojala čokolada s dodatkom metamfetamina, namenjena domaćicama koje su morale da ostanu kod kuće, dok su im muževi bili na ratnim bojištima. Uprkos tome što su Drugi svetski rat i nacistička Nemačka među najtemeljnije istraženim temama u istoriji čovečanstva, ovakve informacije su sve do 2015. godine javnosti bile nepoznate. Te godine je objavljena knjiga „Odvaljeni: Droge u Trećem rajtu“, koja je promenila način na koji gledamo period nacističke Nemačke, otkrivajući značajnu ulogu masovne upotrebe droga. Autor ove knjige je Norman Oler, ekskluzivni gost naredne epizode našeg podkasta. Nemački pisac, novinar i scenarista je pet godina proveo u vojnim i državnim arhivima Nemačke i SAD, istražujući dokumente od kojih mnogi nisu otvoreni još od kraja Drugog svetskog rata, uključujući dnevnike Hitlerovog ličnog lekara, čoveka koji je sa firerom provodio više vremena nego bilo ko iz njegovog okruženja. Olerov prvi roman, „Die Quotenmaschine“ iz 1995. bio je prvi hipertekstualni roman u svetskoj književnosti, dok je njegov drugi roman „Mitte“ nemački Špigl proglasio remek-delom. Bio je koscenarista za film „Palermo shooting“ Vima Vendersa. Svetsku slavu donela mu je knjiga o drogama u trećem Rajhu, najpoznatija po engleskom prevodu „Blitzed: Drugs in Nazi Germany“ i koja je prevedena na više od 30 jezika, uključujući i srpski.Njen svojevrsni nastavak je knjiga „LSD za mamu“ u kojoj Oler istražuje istoriju LSD-a, od nacističkih eksperimenata, preko programa CIA-e, pa do odluke da ovu supstancu da sopstvenoj majci oboleloj od Alchajmerove bolesti. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
"12 godina u SAD mi je otvorilo oči za ono što se dešava u Srbiji" | Jelena Stupljanin | Agelast 335
May 303:31:50Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsJelena Stupljanin je jedna od najvidljivijih glumica u Srbiji danas, ali ne zbog uloga. Društveno-politički kontekst u zemlji je poslednjih godina takav da je javnost pre svega prepoznaje po aktivizmu: ekološkim protestima, borbi protiv iskopavanja litijuma, podršci studentskim protestima, tužbama protiv režimskih tabloida. Zbog svega toga, njena bogata glumačka karijera neretko ostaje zapostavljena u medijima.Glumu je završila na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Gordane Marić, a zatim i specijalističke studije mjuzikla pri Univerzitetu umetnosti. U Njujorku se usavršavala kroz osamnaestomesečni program na Li Strazberg pozorišnom i filmskom institutu, školi koja je iznedrila tzv. method acting i čija su predavanja prošle velike glumačke zvezde, poput Al Paćina, Roberta De Nira ili Meril Strip. U SAD-u je provela 12 godina, tokom kojih je usavršavala glumačke veštine, bila članica pozorište trupe „Rising Phoenix Repertory“, igrala Šekspira u Central Parku, predavala glumu, snimala nezavisne filmove.Za ulogu u filmu „Cirkus Kolumbija“ Danisa Tanovića iz 2010. osvojila je nagradu za najbolju glumicu na Alexandria Film Festivalu, a za ostvaranje u filmu „Sve kako treba“ Nikole Stojanovića, nagrađena je za najbolju žensku ulogu na Bašta Festu 2021. godine. O Jeleninom putu od slučajnog otkrivanja talenta za glumu do njujorške scene, devedesetim godinama koje su je formirale, životu u emigraciji, povratku u Srbiju, ali i ceni koju plaća za aktivizam, razgovaramo u novoj epizodi podkasta. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
„Znamo šta donosi milion subskrajbera, ali nećemo to da radimo“ | Milan Inić @Yasserstain | Agelast
Apr 2902:57:13Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsYoutube je danas drugi najposećeniji sajt na svetu i platforma na kojoj je odraslo nekoliko generacija. Za veliki broj mladih, Youtuberi su ono što su nekada bile televizijske, muzičke i sportske zvezde.Sa trenutnih 860.000 pretplatnika na kanalu, Milan Inić Yasserstain je jedan od najgledanijih i najuticajnijih Youtubera u regionu. Njegov kanal je namenjem deci i mladima, a posvećen skeč komediji, muzici i temama odrastanja. Smatra se pionirom domaće Youtube scene, a kao kreator je odrastao zajedno sa generacijama koje su ga gledale. Počeo je prije sedamnaest godina, kao učenik osmog razreda, snimajući skečeve sa prijateljima u podrumu i objavljujući ih na tada novu i gotovo nepoznatu platformu, Youtube. Stvari su se menjale brže nego što je bilo ko mogao da predvidi, popularnost Youtube-a je ubrzano rasla, a za mnoge kreatore se ono što je počelo kao hobi kod kuće, pretvorilo se u posao sa punim radnim vremenom. Rodilo novo zanimanje, Youtuber. Za razliku od tradicionalnih medija, YouTube ima vrlo fleksibilnu regulativu sadržaja. Algoritam nagrađuje ono što drži pažnju i zadržava ljude na platformi, ne vodeći previše računa o etičkom pristupu sadržaju. U tom kontekstu, kreatori poput Yasserstaina koji svesno biraju da ostanu na strani odgovornog sadržaja za mlade, predstavljaju izuzetak vredan pažnje i razgovora, o tome kako se gradi i čuva taj unutrašnji kompas u sistemu koji ga ne zahteva. Inić je studirao montažu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, autor je knjige „Nemoj biti taj lik“, te dva igrano-dokumentarna filma o empatiji i samopouzdanju nastala u saradnji s mladima. U novoj epizodi podkasta, sa Yasserstainom razgovaramo o evoluciji Youtube-a, načinima zarade kreatora, algoritmima, uticaju Youtubera i influensera, radu s decom i mladima te odgovornosti kreatora prema maloletnoj publici.Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru", koji finansira EU.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
Zašto Izrael smatra Hezbolah većom pretnjom od Hamasa? | Rat u Libanu | Momir Turudić | Agelast 334
Apr 2602:45:15Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsKao direktna posledica američko-izraelskog napada na Iran, u martu ove godine je ponovo počeo rat u Libanu. Hezbolah, kao deo iranske osovina otpora, reaguje ispaljivanjem raketa na Izrael, koji odgovara intenzivnim udarima na južni Liban. Prvi put od 1982. godine, Izrael bombarduje centralni i severni Bejrut. Više od 1.2 miliona ljudi je raseljeno za samo nekoliko dana.Liban nije imao trajni mir još od 1975. godine. Petnaest godina građanskog rata, izraelska ukupacija juga zemlje do 2000. godine, rat 2006, zatim prelivanje sirijskog sukoba, a onda su na sve to došli i ekonomski kolaps zemlje 2019. godine i velika eksplozija u Bejrutu 2020.O aktuelnom ratu i kontekstu u kojem se dešava, o tome kako je Hezbolah postao „država u državi“, o uticajima Irana i Izraela na libansko društvo, te izrazito kompleksnoj etničkoj i političkoj situaciji u Libanu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Momirom Turudićem, novinarom, prevodiocem i jednim od najvećih poznavalaca Bliskog istoka u regionu. Pre početka i na samom početku novog rata, naš gost je boravio u Libanu, a iskustva sa ulica Bejruta prepričava nam objašnjavajući izuzetno slojevitu društveno-političku situaciju ove zemlje. Urednik je portala „Oko“ na RTS-u, a pre toga je 18 godina bio zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“. Više od dve decenje prati društveno-politička dešavanja na Bliskom istoku, sa posebnim fokusom na Avganistan, Pakistan i Iran. Govori farsi i prevodi sa tog jezika. Koautor je scenarija za film „Među bogovima“ koji je nastao na osnovu stvarnih događaja sa balkanske migrantske rute 2015. godine, na kojoj je Turudić kao prevodilac radio sa izbeglicama.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →
Kako i zašto su izumrli neandertalci? | Nova otkića u Srbiji | Dr Dušan Mihailović | Agelast 333
Apr 1901:47:27Tap to summarizeDa li ste videli naš sajt? https://agelast.io/Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsNa Zemlji su pre 50.000 godina živele dve vrste ljudi. Jedna smo bili mi, ljudi iz vrste Homo sapiens, a druga neandertalci, naši najbliži rođaci. Neandertalci su više od 200.000 godina naseljavali Evropu i delove Azije, preživeli nekoliko ledenih doba, a onda su za svega 3.000 godina potpuno nestali. Dugo su smatrani primitivnim bićima nesposobnim za bilo šta osim pukog preživljavanja, dok novija istraživanja pokazuju da su neandertalci, pored otkrića vatre, razvili sofisticirane tehnike lova, ukrašavali tela, sahranjivali mrtve, pa čak i oslikavali zidove pećina. Njihovo naglo izumiranje jedna je od najvećih misterija ljudske vrste.O neandertalcima, njihovih karateristikama, načinu života, društvenim odnosima, kontaktu sa modernim ljudima i izumiranju, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Dušanom Mihailovićem, redovnim profesorom i upravnikom Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka za paleolit u jugoističnoj Evropi. Već dve decenije vodi istraživanja čiji rezultati menjaju razumevanje rane praistorije cele Evrope, na lokalitetima u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva i Pešturina u Jelašničkoj klisuri.U Maloj Balanici je 2006. pronađen fragment donje vilice star oko pola miliona godina, najstariji ljudski fosil na području Srbije. U Velikoj Balanici su otkriveni zubi neandertalaca stari 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilom neandertalaca u istočnoj Evropi. Dr Mihailović istraživanja vodi u saradnji sa profesoricom Mirjanom Roksandić, sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi. Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Transcribe →